Марко Краљевић познаје очину сабљу 0001    Платно били Косара дивојка 0002    На Бојани , на ’ној води хладној. 0003    Засукала уз руке рукаве 0004    А пандиле уз бијеле ноге, 0005    У Бојану воду загазила, 0006    Па је цура билит започела. 0007    До поднева вода јој је текла, 0008    Текла јој је бистра и зелена, 0009    Од поднева мутна и крвава. 0010    Поче носит дрвље и камење, 0011    Поче ности рањене јунаке. 0012    Па нанесе једнога јунака, 0013    Он је грдних допаднуо рана, 0014    Седам рана од седам педаља, 0015    Свака рана срцу одговара. 0016    Виде му се биле џигерице, 0017    Када крене, и биле и црне. 0018    Кад је био крај дивојке младе, 0019    Дивојци је тихо бесидио: 0020    ”О Косаро, кићена дивојко! 0021    Де загази у воду Бојану, 0022    Изнеси ме на крај од Бојане, 0023    Ја имадем три ћемера блага, 0024    Једнога ћу теби поклонити.” 0025    Када га је цура разумила, 0026    Она бише срца јуначкога, 0027    Загазила у воду Бојану, 0028    Па изнесе рањеног делију, 0029    Изнесе га на рудину траву. 0030    А што вели рањени делија: 0031    ”О Косаро, кићена дивојко! 0032    Кажи право, тако била здрава, 0033    Отколем си, од којега града?” 0034    Све му она по истини каже: 0035    ”Ја сам цура млада са Косова 0036    Сестра млада Танковић-Османа.” 0037    Кад је јунак ричи разумио, 0038    Овако је цури бесидио: 0039    ”О Косаро, кићена дивојко! 0040    Ти отиђи до Косова бојна, 0041    Кажи брату Танковић-Осману, 0042    Нека дође до воде Бојане. 0043    Ја имадем три ћемера благо, 0044    Једнога ћу теби даровати, 0045    Једног теби, једног брату твому. 0046    И имадем бријаткињу ћорду, 0047    И њу ћу ти брату даровати.” 0048    Отолем се цура подигнула, 0049    До Косова бојног доходила, 0050    Каже брату Танковић-Осману, 0051    Све му каже, што је и како је. 0052    Кад је Осман сестру разумио, 0053    Отолем се они подигнуше, 0054    До Бојане воде доходили. 0055    Када их је јунак сагледао, 0056    Он отпаса два ћемера блага: 0057    Једног даде Косари дивојци, 0058    Другог даде Танковић-Осману 0059    И даде му бријаткињу ћорду. 0060    Кад се Осман ћорде добавио, 0061    Ћордом махну, одсиче му главу, 0062    Однесе му трећи ћемер блага, 0063    Њега баци у воду Бојану. 0064    Отолем се они подигнуше, 0065    До Косова бојног доходише. 0066    Ма не прође ни годину дана, 0067    Да је Осман паре потрошио. 0068    Он узимље бријаткињу ћорду, 0069    Па униђе у пијан-механу. 0070    У механи Краљевића Марко, 0071    Даде ћорду Краљевића Марку. 0072    Гледа Марко и пригледа ћорду, 0073    На ћорди су три златна имена: 0074    Једно име Марко Краљевића, 0075    А друго је Сибињанин Јанко, 0076    А треће је Сењанин-Иване. 0077    Кад је Марко имена проштио, 0078    Осману је ричи бесидио: 0079    ”Ова ћорда старца бабе мога!” 0080    Па му с њоме одсикао главу.